BERLIN

Nije bilo trunke sumnje da li će mi se dopasti. Svi su ga hvalili. Jedan arhitekta, pa maratonac, modna blogerka, tuce umetnika… Od velikih očekivanja i treperim i strepim. Neretko se premetnu u razočaranje. Ali sa Berlinom to se nije dogodilo. Postojao je tih nekoliko dana samo da se voli.

Pre nego što sam prvi put tamo otišla, češljala sam internet, putopise srodnih duša, filmografiju, spuštala se na Google mapu… Naposletku napravila sam svoj spisak da se pažnja ne bi rasula kojekuda. Znala sam šta želim od Berlina.
Na mojoj listi nije se našlo ništa od „ne smete propustiti u Berlinu“ atrakcija. Nisam se pela na Televizijski toranj, niti pokušala da uđem u Berghajn. Berlin je mesto po meri svakog bića. Pre nego što se uputite u tamo, dovoljno je samo da se zapitate u čemu istinski uživate. Moja strast je ulična umetnost, a ona se šepuri u Berlinu više od bilo čega drugog.

URBAN NATION, Bülowstraße 7

Metro linijom U2 stigla sam u kvart Šeneberg i stanicu broj jedan na spisku: „svemirski mural“ Marine Zumi, argentinske polu-umetnice-polu-astronauta. Celu jednu stambenu zgradu presvukla je u sazvežđa, zvezdanu prašinu, crne rupe… Osmotrila sam zgradu izbliza, pa izdaleka, pa sa svake strane i u svaki detalj. A onda sam ugledala jedan otvoren prozor u potkrovlju i pozavidela nekome tu iza zavese ko može da kaže: Živim na trećem spratu kosmosa!
Dve godine kasnije istu zgradu prebojio je holandski umetnik Mr. JUNE, a prilika za oslikavanje bila je otvaranje Urban Nation muzeja. Na novom muralu našao se futuristički portal koji će muzej odvesti u svetlu budućnost.

Marina Zumi (One Wall project, 2016), Mr JUNE (One wall project, 2018)

Urban Nation kao umetnički kolektiv postoji od 2013. godine. U okviru projekata ONE WALL i M/1, 2, 3, 4…14 u Berlin su doveli sve umetnike na svetu (Shepard Fairey, Fafi, Miss Van, Tara McPherson, Buff Monster, Dabs & Myla, Herakut, Audrey Kawasaki, Insane 51, Low Bros, Mad C, Tristan Eaton, James Bullough i ko god vam još sve (ne) padne na pamet) – da boje velike zidove, izlažu samostalno, grupno, na pop-up izložbama, učestvuju u artist-in-residence programima, vode radionice, nadovezuju se na dečiju maštu (ono kad su na M/13 projektu superstar umetnici precrtavali dečije crteže čudovišta u svom maniru, a Bored Panda potom lansirao tu akciju u internet svemir)… Moj najdraži projekat je M/14 „Gaia Reborn: A future utopia“ jer sam ga videla uživo i jer sam sa te izložbe poželela svaki rad da ponesem kući.

M/14 „Gaia Reborn A future utopia“ Kelogsloops, Amy Sol, Fin DAC,

Urban Nation je 2018. godine, tada već globalna umetnička mreža sa  kapitalnom kolekcijom radova, prerastao u muzej. To je trenutno najveći muzej ulične i urbane umetnosti na svetu. Adresa je Bulovštrase 7, ali moglo bi se reći da se on zapravo prostire duž cele te ulice – po zidovima, izlozima, pasažima, banderama, strujomerima… Fasada muzeja obložena je mobilnim panelima. Ideja je da se murali tu periodično smenjuju, ali da se ipak sačuvaju.

Urban Nation Museum, Fafi (Project M/7), James Bullough (Project M/9)

Unutrašnjost zgrade osmislio je arhitektonski studio GRAFT. Simulirali su ulicu u zatvorenom prostoru. Ostavili su betonske podove, uklonili plafone, izgradili stazu koja povezuje spratove, a posmatrača stavlja u idealnu poziciju za razgledanje velikih formata iz različitih perspektiva. Muzejska kolekcija stalno raste, te se i postavka povremeno menja, pružajući na taj način posetiocima iznova jedinstveno iskustvo. Pored fenomenalnih radova u ramovima i na zidovima, u Urban Nation-u možete videti i sve Montana nijanse, naučiti imena svih kapica, baciti tag ili zalepiti stiker u muzejskom WC-u… I sve to za dž ili bakšiš kudikamo nesrazmeran proživljenom iskustvu.

URBAN SPREE, Revaler Str. 99

U postindustrijskom delu grada, u pankerskom Friedrichshain-u, u sklopu RAW kompleksa, nalazi se Urban Spree, još jedna nezaobilazna tačka na street art mapi. I tako, dok je Urban Nation jedna posve ozbiljna institucija, Urban Spree je više graffiti skvot. Ta dva mesta predstavljaju Berlin u malom, odnosno savršenu simbiozu reda i haosa. To je možda i najupečatljiviji utisak koji sam ponela iz Berlina – osećaj da ne moram da budem stegnuta dok sve oko mene funkcioniše pod konac.

Urban Spree je rezidencija umetnika na razmeni čiji je atelje otvoren za razgledanje i ćaskanje, galerija urbane umetnosti, knjižara u kojoj između ostalog može da se prelista knjiga koju su iscrtali Dabs & Myla, omiljeni umetnički i ljubavni tandem, koncertna sala, dom Piktoplazme – najvećeg svetskog festivala savremenog dizajna… i kad već rastrzana pažnja zaište odmor, tu je i Biergarten, sa ležaljkama, lampicama, zastavicama, šarenim zidovima. Sreća se krije u detaljima i, da se ja pitam, eto baš u tim zastavicama na upornom berlinskom vetru.

Neurotitan, Rosenthaler Str. 39

Negde na pola štikliranog spiska, dogodio se doručak sa Deksterom i Vidamom, umetnicima iz kolektiva The Weird, koji je 2014. godine obojio jednu savamalsku fasadu. „Kako vam se sviđa Berlin? Šta ste sve videli, šta ćete još videti? (tu ja ponosno vadim svoj spisak) A gde je Neurotitan ovde?!“. Vidam mi je dao prostora i za malo spontanosti. Neurotitan je prva alternativna galerija u Berlinu. Postoji već dvadeset i tri godine i za sve to vreme nikada nije potpala pod diktat mejnstrim kulture. Nastala je kao platforma za promovisanje neafirmisanih avangardnih umetnika iz celog sveta. Pre nekoliko godina tu su izlagali i naši ulični umetnici EmaEmaEma, Fat Kid Beny, Fuck New Rave, Weedzor i Dulait.

Neurotitan se nalazi taman toliko daleko od Aleksandarplaca da se izbegne zamarajući metež uobičajen za jezgro bilo kog velikog grada. Zavukao se u jedan od brojnih berlinskih bezistana. Berlin je poznat po svojim skrivenim unutrašnjim dvorištima, prvobitno građenim za razdvajanje društvenih klasa, a danas pravim lavirintima punim malih galerija, kafića, vintidž šopova… Pa se tu pored galerije Neurotitan nalaze i Monsterkabinett (muzej čudovišta), Muzej slepih i Muzej posvećen Ani Frank.

Na kraju krajeva, ne morate čak da posetite nijednu od te tri galerije. Ulična umetnost u svakojakim oblicima u Berlinu vreba baš na svakom koraku, podvlači se u podsvest i, kakva god druga smeranja i radoznalosti vas tu dovedu, nameće se kao jedan od najjačih utisaka. Ali nisu Berlin samo šareni zidovi. Berlin je još i, po onome što moja koža može da potvrdi, prilika da nešto uradite prvi i možda jedini put u životu. Na primer, da se provozate bajsem po aerodromskoj pisti.

I JOŠ…
Nije street art, ali može da bude korisno. Klopajte šta vam se prohte (currywurst, paste, nudle, Katjes, Ritter Sport…), ali za doručak pravac Zeit für Brot (Eberswalder Str. 26, Prenzlauer Berg)! Šopingujte lokalno: Dudes Factory za dečake, Big Robot za sve redom, Vintage revivals zabave radi, ili koji god flohmarkt. Iznajmite polovni bajs za sitniš u bilo kom obližnjem kafiću i provozajte se po pisti aerodroma Tempelhof po kojoj su se do pre koju godinu kotrljali jedino točkići aviona. Popijte piće na ljuljašci u Holzmarkt-u 25. Pa posle svrnite i u Yaam, usput je. Piknikujte, pevajte, bacajte frizbi, klopajte, pazarite u Mauerparku. Ali vikendom samo. Dan završite na nekom berlinskom krovu. Moja preporuka je Klunkerkranich koji se nalazi na krovu Neukölln Arcaden šoping centra. Klunkerkranich je srećna oaza puna zelenila, klupica, lampica, kućica za ptice i lepih ljudi. Ulaz u ovaj bar se plaća, ali pogled na krovove Berlina, ako ste u pravom času tamo, okupane zalazećim suncem, opravdava taj ceh.