Moj savršen dan u Beču

Sve i da nikad niste bili u Beču, lako se zamišlja. Novogodišnji koncert, Na lepom plavom Dunavu, pastelni parovi koji plešu valcer po pastelnim dvorcima i isfriziranim vrtovima. Secesija, zgrade boje vanile sa čipskatim cvetovima i pozlaćenim grančicama. Mocart kugle, sloj po sloj, polako da se topi na nepcu: crna čokolada, pistać, lešnik, pa marcipan. Ali Beč je mnogo više od naučenih stereotipa, od klasike i marcipana, od monarhijskog nasleđa u punom sjaju. Beč je, ako znate gde da se zagledate, noćno nebo puno duga.
Vienna 002 Continue reading

MEETING OF STYLES MILANO

Meeting of Styles Milano bio je ono kad se sve lepo skupi na jednom mestu. Lepa zemlja, lepo vreme, lepe boje i čik izaberi najlepši mural. Ipak, najlepše od svega bili su ljudi. Te neke super zvezde, toliko super da im ne bih zamerila ni da su se uobrazili, al jok, nisu digli noseve u nebo, nego su slatki i druželjubili i divno maštoviti.
MEETING OF STYLES MILAN

Continue reading

NAPOSLETKU, ZAVOLELI SMO SE

Pariz. Lep je. Neosporno. Ali stvarnost se sudarila sa idejom koju su oblikovale Ratatouille i Amelie ušuškane slatkaste scenografije, te sam umesto toga naišla na džina koji je hteo da me proguta. Bulevari, trgovi, parkovi, podzemlje, zgrade, spomenici, redovi, cene… Sve je veliko. Najveće. Nesavladivo. Vrtoglavo. Pa uživanje začas zameni panika. Pretvori se u zamorno guranje sa kosookom armijom selfie zavisnika pred svim tim slavnim betonom, staklom, metalom… nametnutim dokazima da smo zaista u Gradu svetlosti. Ali, ironično valjda, baš zato što je toliko naporno ogroman, u njemu ima radosti za svakolike duše. Na njih se nabasa ili ih Matija pokaže (i da ozvaničim zahvalnost). Jer ne mogu da zamislim slučajnost koja bi me odvela na In Situ Art Festival.
In Situ Art Fstival Continue reading

6

NAJBOLJE STVARI SU UVEK NEPLANIRANE

Svako putovanje ima svoje mirise, zvukove, ukuse i boje. A neka imaju i više od toga.
Artez: Hoćeš za vikend sa Wuperom i sa mnom kod Sleša u Vranje?
Do sada sam naučila da su najbolje stvari u životu uvek neplanirane.
Vranje ću pamtiti po bojama kojekuda – u koferu, na policama, rukama, farmerkama, zidovima, po miholjskom suncu i kratkim rukavima, najviše po smehu za koji su krivci Artez, Sleš i Wuper. Naravno, i po laganom doručku na pijaci kod „Mrkelu“: punjena pljeskavica i kisela voda – u zavisnosti od žeđi od 5 do 50 dinara.
1 Vranje

Continue reading