Ne postoji lokacija na kojoj se ne može crtati

Skoro nijedan crtač ne polazi na put bez boja. Čak ni kad ide na planinu. Jer sve i da usred šume neobjašnjivo ne iskrsne nekakav zid, postoji rešenje. Folija!
Junk cellograff TaraCelloGraff ili grafit na foliji prilično je mlada tehnika. Sve je počelo u Parizu 2006. godine, kada su francuski crtači Astro i Kanos predložili foliju kao alternativu za zid. Hteli su da pokažu da ne postoji lokacija na kojoj se ne može crtati, bez obzira na uslove koje kroje zakoni ili sam ambijent. Tako, sasvim legalno, grafit može da nikne tik uz Ajfelov toranj ili usred prirode. Sve što je potrebno jesu dovoljna količina folije i dva stuba, dve bandere ili dva drveta. A budući da je folija providna, rad postaje deo sredine u kojoj nastaje.
Ubrzo su ovu tehniku prihvatili umetnici širom sveta. Nemački crtač Bond svoja svetlucava slova smestio je između dva stabla u jednoj šumi u Švedskoj. Ruski crtač Ches redovno crta šumska stvorenja na foliji. Polarni medved jedan je od najpoznatijih radova iz te serije. Mađarski crtač Fat Heat u okviru festivala Art moments u Budimpešti uradio je veliku crvenu pticu grabljivicu. Bojama je zapalio i jedno drvo na plaži jezera Balaton.
cellograffiti
Čuvena je i iluzija sa drvetom koju su izveli Daniel Siering i Mario Shu u Potsdamu u Nemačkoj. Deo stabla su zamotali u foliju, a onda su sprejevima imitirali pejzaž u pozadini kako bi napravili iluziju da je drvo presečeno napola.
treeA evo kako to izgleda iz prve ruke. Plan je bio da ceo jedan dan mnogo šetamo, da naletimo na napuštenu šupu, strujomer, nekakav besmislen zid u šumi, da ga zapamtimo i da se sledećeg dana vratimo sa sprejevima. To se, sasvim očekivano, nije desilo. Ali u rezervi smo imali plan B – foliju. A folija je izazov i folija je igra.
Junk je crtao. Ja sam bila pomoćni par ruku i popisivač zvukova, mirisa, flore, tragova u snegu, nijansi, pokreta, grešaka i uspeha. Ovako: Tara, tišina, pa hučanje vetra, cvrkut i onda opet dugo tišina, visoka borova šuma, sunce kroz iglice, sitno ljubičasto cveće, mokra trava, pa sneg do kolena, dva drveta bez niskih grana, sto metara kvalitetne kuhinjske folije, makaze, šest boja, dodatni par strpljivih ruku za pažljivo odmotavanje tanke i lepljive folije. Još pažljivije ako duva vetar! Neminovno je da se bar malo izgužva, ali to se nije pokazalo kao prepreka. Dva puta smo je obmotali oko drveta da bi dobili solidno platno za crtanje. Samo crtanje nije bilo problem, jer boja se brzo sušila i hvatala lako kao za zid. Mali problem bio je outline iz prve. Jer nemoguće je seckati pozadinu koja se providi kroz foliju.
Nije lako, nije ni preteško, ali je beskrajno zabavno i vredno krajnjeg rezultata.
Junk cellograffJunk cellograff panorama