EL GRINGO

Rekli su mi – nemoj da kačiš dugačke tekstove na blog, internet to ne trpi. Pokušala sam da izdvojim najzanimljivije trenutke sa Artezovog sapunjavog putovanja po Brazilu i Indiji. Ali ispostavilo se da su najzanimljivije priče – sve priče. Lokacije, dimenzije, tehnika, teme – ove crtačke i one životne… Oborio je rekord u svim kategorijama. Zato idemo nasumice, logikom koju je moje nesvesno probralo.
Artez_SaoPauloJam02_Brasil_2013_medium

Čim je stigao u Sao Paolo kontaktirao je lokalne umetnike: „Ljudi, ja sam došao, hajde da crtamo!“ Odgovorili su jedino Berg i Alma. Problem je u tome što Brazilci govore samo portugalski i kad im stigne poruka na engleskom, muka ih uhvati: „O ne, gringo, šta ćemo sad!“ Na sreću, Alma je živeo u Americi i tečno govori engleski, pa su uspeli da naprave dogovor. Našli su se na laganom brazilskom ručku – pirinač sa pasuljem, jajima, mesom i svim ostalim što može da dođe preko. Usput su bacili i neku skicu. „Kako da se povežeš s njima kad nisu vični produkcijama? E pa tako što ćeš da uradiš najveći deo posla! Predložio sam im da ih sve uvijem u moju kosu.“ Na taj način tematski je povezao i dva daleka zida. Pred put, u okviru svoje prve samostalne izložbe u Beogradu, u kosu je uvio i jednu fasadu na Vračaru.
Sledećeg dana su crtali. „Ja nisam stao tih sedam sati, uradio sam celu pozadinu i portret. A oni su se razvlačili, završili su svoj deo tek sutradan. Bila im je impresivna moja brzina, rekli su da sam mašina. Ali ja sam imao drugačiju motivaciju – u Brazilu sam, neću da gubim vreme!“
Artez, Berg, Alma, Zuffo, Sao Paolo, BrazilNije mu bilo svejedno dok je radio taj prvi grafit u tunelu u Sao Paolu. Sve je bilo novo i nepoznato – kako prolaznici reaguju na crtanje, da li će mu neko ukrasti stvari, da li će ga oduvati neki od hiljadu automobila koji tuda tutnje. Ništa se od toga nije desilo, bio je spreman da krene dalje. Next level: favela.
U Riju je upoznao lokalne crtače, Marsela Menta i Rodriga Vilasa. Predložili su mu da crtaju u faveli, jer si znali da je to strancima uvek zanimljivo. Crtali su u faveli Vidigal koja je trenutno bezbedna zbog svetskog prvenstva u fudbalu. Pre dve godine specijalci su naoružani upali i očistili je od svih kriminalaca, oružja, droge… U Riju sada ima pet favela gde ljudi mogu slobodno da se kreću. I još 150 u kojima i dalje mogu da se vide puške i pištolji na ulici. U Braziliji je takođe završio u faveli. „Preko couch surfing mi je zapao smeštaj kod lika koji živi u satelitskom naselju izvan grada. Zove se Alesandro Mendosa. Pre dve godine u Indiji sam isto putem couch surfinga upoznao Bjanku Mendosu, Indijku sa portugalskim prezimenom. Igrom slučaja na isti način upoznao sam dvoje Mendosa. Svakako sam planirao da negde uradim njen portret i ovo je bila savršena prilika za to. Nacrtao sam je na Alesandrovoj kući. Njen san bio je da ode u Brazil i ja sam je, eto, na svoj način, odveo.“
Artez, Mendonca, Brasilia, BrazilCrtao je u faveli, sunčao se na Ipanemi, proslavio Božić među kaubojima. Ali najviše ga raduje zid na kući u kojoj je živeo u Sao Paolu. Momci koji su mu rentirali sobu videli su šta radi i pitali ga da li bi mogao da iscrta i zadnji zid njihove kuće. „Pogledao sam zid, bio je odličan, ogroman, jedino je nezgodno što se nalazi u prolazu, pa ne može ceo lepo da se sagleda.“ I onda je izveo svoj trik. „Odlučio sam da se poigram sa perspektivom. Iz jednog ugla izgleda kao i sve što inače radim, ali kad se promeni tačka posmatranja, vidi se nešto drugo. Čim se izmestimo iz zone komfora, iskrsne nešto novo.“ Na zidu, i u životu uopšte.
Point Of View 1, Sao Paolo, BrazilPoint Of View 2, Sao Paolo, Brazil
Prošle jeseni u Rumuniji naslikao je mural „Find your way to fly“. On je svoj pronašao. Odleteo je do Brazila, pa zatim i do Indije. Tako lako. „Dobio sam poziv da učestvujem na Street Art Delhi festivalu, spakovao se i otišao!”
To je manifestacija koja traje mesec dana, dolaze crtači iz celog sveta, uradi se preko 60 murala. Međutim, kad se uzme u obzir koliko je veliki grad i koliko im je sve to još nepoznato, pomak se jedva nazire. A ima ta neupućenost i dobru stranu. „Tamo sada postoji mogućnost da se izgradi drugačiji, svež pogled na grafite. U okviru festivala crtao sam u policijskom kvartu. Ti isti policajci, oduševljeni mojim muralom na zidu ispred kojeg se igraju njihova deca, sutra ako vide nekoga kako crta na ulici, sigurno mu neće pisati kaznu.“ Zato je taj policijski zid, kao prilika da se poleti u nešto novo, bio i idealan prostor da se nastavi priča iz Bukurešta.
Find Your Way To Fly 2.0, Policijsko naselje, Nju Delhi, IndijaPosle crtanja u policijskom nasilju, nekako logično se namestilo da sledeći mural radi na ogradi od zatvora. „Ta lokacija bila je malo osetljiva, pa sam rešio da crtam nešto što ne nosi nikakvu poruku, nešto nadrealno i sanjivo.“ Zid je presvukao u more u kom plivaju prepoznatljivi motivi – portret, petlić, ribe, zmija. „Pošto sam crtao petla, pored sam u šali napisao Non veg da prolaznici ne bi pojeli rad.“ Međutim, odmah se tu našao jedan uvređeni Indijac: „Ti to vređaš našu kulturu i promovišeš meso? Da bih njega smirio, dodao sam Non veg – wall.“
Zatvor, Nju Delhi, IndijaU Delhiju je uradio i svoj najveći mural ikada. „Kada sam prvi put bio u Indiji, valjda zato što to kod nas ne može da se vidi, fascinirala me činjenica da Indijci sve nose na svojim glavama – kante sa vodom, građevinski materijal, kofere, saksije sa cvećem… Uradio sam seriju fotografija ljudi sa raznim predmetima na glavi. I upravo to je bila inspiracija za mural. Nacrtao sam čoveka koji nosi korpu sa bananama, a languri, zločesti majmuni, popeli mu se na glavu i goste se.“ Čovek sa murala je druželjubivi Brazilac koji drži grafiti šop u Braziliji. „Bio je to moj način da mu zahvalim za lepo druženje.“
Strange Hat 1 2, Malvya Nagar, Nju Delhi, IndijaOvo je i kraj i početak i nastavak, jer ko zna gde će ga odvesti sledeće putovanje.