NAPOSLETKU, ZAVOLELI SMO SE

Pariz. Lep je. Neosporno. Ali stvarnost se sudarila sa idejom koju su oblikovale Ratatouille i Amelie ušuškane slatkaste scenografije, te sam umesto toga naišla na džina koji je hteo da me proguta. Bulevari, trgovi, parkovi, podzemlje, zgrade, spomenici, redovi, cene… Sve je veliko. Najveće. Nesavladivo. Vrtoglavo. Pa uživanje začas zameni panika. Pretvori se u zamorno guranje sa kosookom armijom selfie zavisnika pred svim tim slavnim betonom, staklom, metalom… nametnutim dokazima da smo zaista u Gradu svetlosti. Ali, ironično valjda, baš zato što je toliko naporno ogroman, u njemu ima radosti za svakolike duše. Na njih se nabasa ili ih Matija pokaže (i da ozvaničim zahvalnost). Jer ne mogu da zamislim slučajnost koja bi me odvela na In Situ Art Festival.
In Situ Art Fstival

Na severoistočnom rubu Pariza nalazi se grad Aubervilliers (grad, jer je opština u Parizu prevaziđen termin). Malo gubljenja, jedan tramvaj, drugi tramvaj, metro broj 7 i eto nas pred kapijom. Nekada je to bilo vojno utvrđenje, pa fabrika automobila, auto-otpad, povremeno podijum za hip hop festival. Danas je u planu da se Fort d’Aubervilliers sruši i na njegovom mestu do 2025. izgradi ekološka četvrt. U međuvremenu, ta dva hektara najrazličitijih površina (fasade, asfalt, napuštena vozila, kante za smeće, stubići, ograde..), obojili su umetnici iz celog sveta. Njih četrdesetak. Jef Aérosol, Dan23, David Walker, Benjamin Laading, Jana & Js, Levalet, Jimmy C, Borondo, Treize bis… Tema In Situ Art Festivala bila je „tranzicija“, jer mesto se trenutno nalazi upravo u takvoj poziciji. Tranzicija je istovremeno toliko širok i uzak pojam, pa je i sama izložba kolaž najrazličitijih estetskih poruka.

LeCyklop

LeCyklop

LeCyklop

LeCyklop

93 MC Tar

93 MC Tar

93 MC

93 MC

RCF1

RCF1

OnOff

OnOff

Cope

Cope 2

Jana & JS

Jana & JS

Levalet

Levalet

David Walker

David Walker

Jef Aerosol

Jef Aerosol

Jana & JS

Jana & JS

Dan 23

Dan 23

Nije Pariz kriv. Naposletku, zavoleli smo se. Jer radost poništava svaki napor. U mom slučaju ona raste sa količinom osmišljene boje. Tako da su tog dana u tom predgrađu i beskrajni kilometri i nemilosrdni celzijusi bili potpuni nevažni.

ps. Pariz nije Ajfelov toranj. Zato male smernice za neregularne putnike: ulica Commines, a u njoj galerija LJ, na zidu čeka omiljeni Supaktich ili nešto drugo lepo. Iza ćoška u bulevaru Beaumarchais povoljan restoran ljupkog dizajna sa svežom home made pastom. A onda punog stomaka, na prvoj većoj raskrsnici desno, već na prvi pogled zavoli se ulica Oberkampf, uzduž i popreko i širom otvorenih očiju da ne promakne nijedan detalj!