OMILJENOST

Junk. Čovek sa najneverovatnijim pričama. Ponekad nisam sigurna da li treba u sve da poverujem. Jedan od onih nemih autobusa, čuju se samo periodično kššš i on. „Nisam htela vas da prisluškujem, ali sve sam čula. Veoma zanimljiva priča. I baš lepo govorite!“, primetila je i starija putnica na liniji 75.
Junk Zemunski Kej
„Odoh da sanjam kako ću doživeti svojih pet minuta na tvom blogu!“ Zadužio me koječime. Desilo bi se tih pet minuta dosta ranije, samo da nisam imala ambiciozan plan. „Nikada se ništa neće promeniti, uvek ista priča, ista pitanja, isti naslovi i uvek sve pogrešno shvaćeno!“ Pa da ne bi bila ista pitanja… Htela sam da ga na trenutak ućutkam i pustim druge ljude sa kojima je crtao da ga predstave. Svi su prihvatili sa oduševljenjem. I to dosta govori o njemu. Niko mi nije poslao priču. Al šta sad ljubav ima s tim. Zapravo, niko osim Wupera: „Artez, Piros, Sleš i Junk krenuli vozom iz Beograda, ja sam im se pridružio u Staroj Pazovi, ulazim u voz i prvo što čujem – Junk nešto priča! Išli smo u  Slavonski Brod. Bio je to možda najbolji jam ove godine, nismo prestajali da se smejemo! Ali kad smo na crtanju i neko priđe nešto da pita, on se odmah uozbilji i lepo govori.“ Isto i kad je u gradskom prevozu! Tako nekako smo i počeli da se družimo. Upoznali smo se na Artezovoj izložbi, dva dana kasnije sreli smo se u autobusu. Ispostavilo se da smo po lepom vremenu komšije. I tu počinje beskrajna priča.

Conversation started 8 October…
„Sigurno si čula! Nisi?!?! Koji minus!!“ Gomila minusa! Ubacio me u centrifugu informacija. Nychos, Aryz, Obey, Flying Förtress,  Mad C, Fafi i Miss Van, Fatheat, muško-ženski klanovi: Dabs i Myla, Supakitch and Koralie, 123klan,  filmovi „Exit through the gift shop“, „Bomb it“, „Graffiti War: Robbo vs Banksy“… I tako unedogled. „Kad budeš imala vremena ti lepo napravi maraton svih klipova koje sam ti poslao!“ Neki još čekaju da ih čekiram, drugi su već upisani u favorites.

Onda se desilo i crtanje na Hipodromu. Stiže objašnjenje: „Dođi do Sajma, tu sačekaj trojku, siđi kod restorana Careva ćuprija, nema šanse da promašiš, a možda ćeš nas čak videti i iz tramvaja!“ A tamo predbrazilska eksplozija boja i karaktera, omiljena ekipa – Artez i Junk, naizmenično društvo i slučajna publika. „Momci, svaka čast! Prolazim ja ovuda svaki dan. Evo slikao sam telefonom! Ovo što vi radite, ovo je umetnost do jaja!”, definisao je jedan prolaznik. Pokušavam i ja da definišem šta Junk crta. „Stojiš tu ceo dan i nije ti jasno!?“, veli on. A onda je počeo da izvlači konture u toj gužvi oblika i pojavila se jedna basna u slobodnom padu. Iz snova ispala.
Junk Hipodrom detaljJunk Hipodrom detalj 2Hipodrom-Junk-ArtezTakvi su mu svi crteži. Haotičan, ali i smisleni nered koji iskače iz očiju, iz glava tih njegovih stvorenja. Haotičan, ali srećan neki svet, esencija njegove ličnosti. S njim se uvek sve nekako završi sa smehom, čak i kad se slučajno dotakne politike ili obesmišljavanja umetnosti. Priča mi o filmu „Exit through the gift shop“: „Postoje razne teorije vezane za taj film, da li je to zaista Banksy, da li Mr Brainwash uopšte postoji, ali poruka filma je jasna, danas sve može biti prihvaćeno kao umetnost ako se ispromoviše na ubedljiv način. Uz  senzacionalizam i najveće smeće dobija vrednost i umetnički karakter.“ Ogledalo besmisla zaustavilo se u vremenu, pa ubode u oko i danas. Ali zato nam ostaje ovo drugo oko, zdravo, premda pomalo zrikavo. Trepće, škilji, beči se i raduje nekim obojenim zidovima.
Junk Dasha Dunavski kejZadužio me koječime. Jednim oblačkom i jednim ljupkim čudovištem i jednim zidom, omiljenim i bez konkurencije. Raznim bojama, linijama, skicama, pričama… Podržao je neke detinjaste ideje, „mene je na budalaštine uvek lako nagovoriti!“ Vratio mi želju da crtam…

No creatures were hurt in making of this post.

Leave a Reply

Your email address will not be published.