Moj savršen dan u Beču

Sve i da nikad niste bili u Beču, lako se zamišlja. Novogodišnji koncert, Na lepom plavom Dunavu, pastelni parovi koji plešu valcer po pastelnim dvorcima i isfriziranim vrtovima. Secesija, zgrade boje vanile sa čipskatim cvetovima i pozlaćenim grančicama. Mocart kugle, sloj po sloj, polako da se topi na nepcu: crna čokolada, pistać, lešnik, pa marcipan. Ali Beč je mnogo više od naučenih stereotipa, od klasike i marcipana, od monarhijskog nasleđa u punom sjaju. Beč je, ako znate gde da se zagledate, noćno nebo puno duga.
Vienna 002 Continue reading

14

I think this is the beginning of a beautiful friendship

Moj prvi stensil. Pošto se već upuštam u priču o uličnoj umetnosti, red je bio da i sama ostavim neki trag na asfaltu. Maja i ja, Kosančićev venac, april, 30 stepeni ukradenih od leta, A3 120-gramski papir sa natpisom „stih na asfaltu“, sprej umesto „i“, srce umesto tačke, dva para ruku na smenu, jedan par makazica za nokte, jedan sprej – crveni – ženski i ljubavni i na radost. I ushićenje! Srazmerno našem amaterizmu, koje sigurno bode oči onome ko je pročitao prethodnu rečenicu. No kad se taj trn iz oka izvadi, ostaju stihovi. Neki su izbledeli pod gumama savamalskog saobraćaja, neki su se utopili u moru drugih reči na zidu u Mostarskoj ulici, ali svi i dalje blistaju na fotografijama.
stihnaasfaltu