Vremeplov

Čini mi se da grafiti nikada nisu bili popularniji. Dok im se suština potupuno ne izliže pod navalom (u najboljem slučaju) selfija, mnogo je važno prisetiti se – kako je i zašto sve počelo. Okupivši pionire beogradske grafiti scene, kolektiv Paint Kartel osmislio je odličan način kako da oživi to vreme. U dvorištu gimnazije “Sveti Sava” stara škola će ponovo crtati. Jens, Mise, Punk, Viet, Sane aka Juice, Evil aka Shorty, Negre & Necone (Braća Burazeri), Sub, Leco, ABS, Face, Dulait, Demon, Jamas… Činjenica da su se svi odazvali, govori više od bilo kakve svečane najave. Pre nego što sutra krenemo na taj jam, ne bi bilo loše da imamo i neko predznanje. Hvala Bojanu Stevanoviću (Sarinu) za tekst u nastavku.
cover-united-colors-of-belgrade
“Kao jedan od elemenata hip hop kulture prvi grafiti se javljaju u Njujorku sredinom sedamdesetih godina. Poput oluje grafiti pokret prelazi Antlantik i stiže u malu socijalističku zemlju punu sivih zidova, koji kao da su samo čekali da budu obojeni.

Prvi grafiti u Beogradu nacrtani su u Bloku 45 sredinom osamdesetih. Autori su članovi grupe Rap city crew, a njihovim grafitima su bili inspirisani klinci iz bloka koji će sredinom devedestih pokrenuti beogradsku grafiti scenu (Jens, Mise, Cobes).

Rad koji je pokrenuo talas bio je grafit STUFF nacrtan 1995. godine u Bloku 45, a jedan od autora bio je Jens, čovek kojeg mlađe generacije crtača u Beogradu smatraju crtačem sa najdužim stažom na sceni.

Taj grafit je pokrenuo ekspanziju grafita po celom gradu. Od blokova preko Zemuna pa sve do Dedinja pojavljuju se klinci koji žele da ostave svoj trag u društvu oplemenjujući zidove Beograda.

Ti klinci bili su toliko posvećeni toj subkulturi da nisu odustajali ni kada je bilo teško, a bilo je i te kako teško na početku. Iako ih okolina često nije prihvatala, oni su stvarali i dalje prava remek-dela na zidovima Jugopetrola, Bloka 45 i svuda gde je taj mini mural mogao da razbije beogradsko sivilo.
2-bgillegal-2002-blok-45
U to vreme sprejevi i kapice za grafite jedva da su imali gde da se kupe. Koristili su se sprejevi koji nisu pravljeni za grafite, a kapice su se čuvale i čistile razređivačem da bi potrajale još koje crtanje. Kompjuter i internet konekcija krajem devedestih su kod nas bili misaone imenice. Išli smo po mestima gde se crtalo da vidimo da li je nikao neki novi grafit.

Danas je sve lako dostupno, sprejevi su brendirani, kapice ne moraju da se čiste, mogu da se kupe i na kilo, ne mora da se luta po gradu i istražuje, jedan klik deli nas od slika radova domaćih i stranih crtača.”

Sve ovo, samo detaljnije, možete pratiti na stranici eventa. A ako već niste, obavezno lajkujte i stranicu kolektiva Paint Kartel, jer ovo nije ni prva ni poslednja slična manifestacija u njihovoj organizaciji.
Paint Kartel