Stih na asfaltu je blog o umetnosti koja pripada ulici, odnosno o svemu onome što je umetnost a nalazi se na asflatu, fasadama, strujomerima, banderama, patikama, cegerima, u izlozima galerija… U Beogradu pre svega, jer to je moj grad. Ali u drugim mestima po svetu koja inspirišu.
Ideja je postojala nekoliko godina, provlačila se kroz novogodišnje rezolucije, zablesnula bi, pa izbledela, isprečila se rutini, pa odstupila pred egzistencijalnim prioritetima. Usput su se progresivno ređale neke divne slučajnosti, putokazi da treba više da obraćam pažnju. Foto-arhiva obojenog Beograda počela je da se grana u mom kompjuteru, folderi po umetnicima, tehnikama, lokacijama. A onda me Iva pitala zašto ne otvorim blog. Razmišljala sam već o tome, vagala ko bi ga čitao, koga ovde uopšte zanima street art i da li je to važno kad, eto, mene raduje. Bio mi je potreban sasvim moj prostor da ga nazovem po Balaševićevoj pesmi i napunim detaljima zbog kojih treperim.