„Šta ima na Mikseru?“
Posle kraćeg vaganja važnosti kao najobuhvatniji zaključak nametnulo se: „Sve!“. Jer ove godine Mikser je bio miks svega. Domaći, strani, iskusni crtači, uporni klinci, stilovi i tehnike svakojake… Savamala je konačno opravdala slavu koja joj se odavno pripisuje – postala je street art zona grada. Beograd je dobio svoju prvu pravu grafiti ulicu (Mostarsku), najlepši mural u ovom kraju sveta i ponešto svetlucanja.

Sve što sam znala o Bondu bilo je to da boju meša sa svetlošću. I da je crtao u Indiji sa Artezom.
Dok licka ćirilicu na zidu Kruga, na podu kraj njega sedi dečak i pomno upija svaku liniju.
„Uradićeš intervju s njim?“, pita, jer zna za Stih.
Već jesam, prvog dana, prilično nespremna, oružana s tek dve informacije, ali priča je ipak lepo tekla.

Dolaziš iz Lajpciga, dosta putuješ, proveo si neko vreme u Indiji. Sa svim tim predznanjem kako ti se čine beogradski umetnici?

Sjajni su! Svašta rade – karaktere, slova, bombing… I sve je na zavidnom nivou. Vidi se da ovde scena dugo postoji i da se fino razvija.

Moglo bi se reći da si na neki način danas doprineo tom razvoju. Održao si radionicu upravo onima od kojih zavisi kako će scena napredovati.

Dao sam im poneki savet, predlog, putokaz… Nadam se da će nešto od toga prihvatiti. Svaki od tih momaka ima potpuno drugačiji stil, interesovanja, crtački staž… Nije lako raditi s ljudima sa toliko različitim iskustvom, ali je sigurno zanimljivije nego naći se pred jednoličnom ekipom.

Kad smo kod različitosti… Tvoj stil je toliko jedinstven da se nameće pitanje koje ti je verovatno već beskonačno puta postavljeno: kako postižeš da slova svetlucaju?

Ne bih baš rekao da sam jedinstven. Svi smo jedinstveni i niko nije. Svetlost je nešto što me oduvek zanimalo. Dosta sam eksperimentisao: istraživao dubinu, slojevitost, senke, brojne efekte, i tako sve dok nisam postigao osvetljenost kakvu sam želeo.

Radiš li ponekad i svetleće karaktere?

Ne radim karaktere. Nisu mi zanimljivi. U fokusu mog rada su isključivo slova. Ali eto, iako nikada ne bih crtao ljudsku figuru ili lik, ponekad ukalupim slova u neki takav oblik.

Uradio si dva ćirilična potpisa. Prvi put pišeš na ćirilici?

Da. Odavno to želim i ovo je bila idealna prilika. Pitao sam Arteza kako bi izgledalo moje ime ispisano ćirilicom i svidelo mi se. Slova su pomalo obla, ponegde oštra, geometrijski sečena, baš u skladu sa mojim stilom.

Kako ti se sviđa Beograd? I jesi li uspeo da vidiš još nešto pored zidova?

Nisam i mislim da neću ni uspeti. Plan mi je da uradim tri zida za tri dana. Ali voleo bih da dođem ponovo, da bolje upoznam – ne samo Beograd, već celu Srbiju. Nikada pre nisam posetio ovaj deo Evrope, pa kad jednom budem krenuo u obilazak, Beograd će se svakako naći na listi.