Nedavno sam čula ovakav razgovor:
– Gospodine, koliko imate godina?
– Nemam ih. Ja sam Petar Pan.
Starenje je relativna promenljiva. Fizički izvesna, ali duhovno sasvim po izboru. Tako da… One koji se igraju i one koji se i dalje igraju, na trgu Nikole Pašića od juče čeka igračka, velika kao kuća.
Beli zeka, po imenu Riki, visok čak 14 metara. Izmaštao ga je jedan holandski Petar Pan, konceptualni umetnik Florentijn Hofman. Hofman svet posmatra kao beskonačno igralište: „Riki je apstraktan prikaz moje drage igračke iz detinjstva. Sada, kad sam veliki dečak, i dalje razbacujem okolo svoje igračke.“
Beli zeka ovog puta ne žuri na čaj kod Kraljice Herc. Stajaće na trgu Nikole Pašiće tri nedelje, a nakon kratke pauze, ponovo će iskrsnuti u parku kod Muzeja savremene umetnosti 24. i 25. maja na muzičkom festivalu „MAD in Belgrade“. Poput Hofmanove impresivne skulpture i sam  festival otvara vrata za sve što je neobično, provocira i udaljava nas od svakodnevne rutine.

Nije prvi put da ovaj večiti dečak zbunjuje prolaznike uličnim hiperbolama. Svoje igračke već nekoliko godina postavlja na javnim mestima po gradovima širom planete. Najpoznatija među njima je džinovska žuta patkica, koja je od svog pojavljivanja 2007. godine plovila do najvećih svetskih luka – Amsterdam, Sao Paolo, Osaka, Sidnej, Hong Kong i Peking. Poznate skulpture su mu i Debeli majmun sastavljen od deset hiljada japanki i Spori puž, čija je kućica napravljena od 40.000 plastičnih kesa.

A cilj je jasan. Hoće da bar načas zastanemo, iznenadimo se, zanemimo i osmehnemo, jer postoji li išta nežnije od detinjstva.