Lov na free art. Petak veče u mojoj varijanti. Na Fejsbuku iskaču dve fotografije, jedan oblak zakačen za Red Bull savamalska vrata, drugi ostavljen u pasažu u Kraljevića Marka. Pokušavala sam i ranije da dešifrujem obrise ulica i zidova na kojima je umetnost čekala svog novog vlasnika, ali bezuspešno. Sve do pre dve nedelje. Grebo je ušuškao Male crne oblake na moja omiljena mesta u gradu, tako da samo ja mogu da ih nađem :) I eto, sad se tmure i razvedravaju na mojim zidovima, u dogovoru sa prozorima i raspoloženjem.

U pauzi između crtanja, fotkanja i lutanja po gradu, Steve Gray a.k.a. Grebo Gray ispričao mi je nežnu priču o sebi, Zmayi i Beogradu.

Živiš u Beogradu ili…?

Sada živim, pošto sam dobio privremenu vizu u martu kad smo se Zmaya i ja venčali. Beograd sam prvi put posetio u julu 2009. i sve do sada sam morao da budem razapet između Portsmoutha i Beograda, radio bih tamo dva-tri meseca, a onda bih ovde provodio neko vreme sa Zmayom. Bilo je teško, ali preživeli smo!

Kako ti se sviđaju Beograd i beogradska umetnost?

Volim Beograd, veoma je inspirativan, a tek treba bolje da ga upoznam. Portsmouth je mali grad. Posle dvadeset godina tamo znao sam napamet svaku ulicu, tako da je dobro što sad mogu da istražujem neke nove stvari.
Treba još dosta da učim o vašoj umetnosti, ali recimo streetart je jedna od prvih stvari koje sam ovde primetio. Veliki sam obožavatelj TKV i uvek se obradujem kad osvanu njeni novi radovi. Takođe mi se svideo Laserski samit jeftine grafike, odlična ideja. Pratim i izložbe u Uličnoj galeriji, mislim da je predivno što postoji jedno takvo mesto.

Imaš li omiljeni deo grada?

Bilo gde pored vode. Jedino što mi nedostaje od Portsmoutha je more, tako da se verovatno zbog toga obradujem kad vidim sve te kafiće i splavove na reci. Ali uživam da šetam po svim delovima grada, posebno nekim manjim, tihim ulicama, sklonjenim od gužve i uvek zanimljivim za fotografisanje.

Kako si postao deo Free Art Friday projekta?

Prvi put sam naišao na Free Art Friday negde oko Uskrsa 2012. u Britaniji. Naišao sam na post o free art eventu na Fejsbuku. Otišao da vidim šta je to i vratio se kući sa nekim novim besplatnim umetničkim delima! Objasnili su mi koncept i saznao sam za ljude kao što je My Dog Sighs, koji već godinama ostavlja svoja dela na ulici. Pomislio da bi bilo sjajno da se nešto slično napravi u Beogradu, spomenuo sam to Zmayi, ona je postavila Fejsbuk stranicu, okupila naše kreativne prijatelje i organizovala prvi Free Art Friday u Beogradu. Nažalost, ja sam tada bio u Britaniji i propustio sam početak.
Bilo bi sjajno da se ovde okupi još umetnika budući da nas ima tek nekoliko koji to redovno radimo. Mi nismo organizacija, ne postoji članarina, Fejsbuk stranica je tu da obavesti ljude da je neko delo (p)ostavljeno.
Ja se trudim da  svake nedelje uradim ponešto, zato što volim da stvaram i da nekoga tako usrećim. Predivno je kad te posle kontaktiraju da jave kako su pronašli crteže, da im se sviđaju. Mada često nemam predstavu šta se desilo sa nekim mojim delom. Ali i to je deo zabave!

Možeš li reći nešto više o Malim crnim oblacima? Šta oni predstavljaju?

Najpre sam ostavljao printove fotografija, potom sam shvatio kako bi bilo dobro da počnem ponovo da crtam. Diplomirao sam Primenjenu umetnost pre mnogo godina, ali sam prestao da crtam, tako da je ovo bila dobra prilika da se vratim u te vode. Knjigu po kojoj crtam „Ko je ko u svetu, 4. izdanje, 1978-1979“ našao sam ispod gomile snega pored kante za smeće, spasio sam je i odlučio da iskoristim svaku stranu. Knjiga ima 1032 stranice, a ja sam do sada iscrtao 115, tako da ima još dosta posla!
Često kažem da imam malim crni oblak nad glavom zbog kojeg sam prgav. Prvi crteži su zapravo bili jednostavni oblaci u crno-beloj tehnici. Potom su se razvili u stvorenja u formi oblaka, ali za mene su to i dalje mali crni oblaci. Nemam ideju šta predstavljaju. Uveren sam da govore nešto o meni, ali se trudim da ne mislim previše o tome.
Počinjem tako što na stranici napravim mrlje od mastila i kafe. Kad dođe trenutak da crtam po njima, tragovi diktiraju oblike i detalje, tako da nikad ne znam kako će izgledati, zbog čega je cela stvar još zanimljivija, neki su bolji, neki lošiji, svi imaju karakter i kad ih završim, dobijaju svoj broj.

Kako biraš gde ćeš ostaviti sliku?

To uglavnom zavisi od toga koliko sam lenj i kakvo je vreme napolju. Ali trudim se da to budu različite lokacije, poslednje radove sam ostavio u tramvaju broj 12 i nekoliko u Bigzu. Sve zavisi od trenutka, obično nemam plan.

Jesi li ostavljao crteže u još nekom gradu?

Nekoliko sam nedavno ostavio u Portsmouthu. Prošle godine sam tamo ostavio i nekoliko fotografija. Poslao sam oblake na londonski FAF. I sarađujem na daljinu sa umetnikom koji se zove Skeleton Cardboard. On je poslao nekoliko svojih Skeletona u Beograd, na dva sam ja nacrtao lice. Sada on treba da doda nešto na moja dva crteža i ostavi ih na londonskim ulicama. Planiram da šaljem i u druge krajeve sveta.

Čemu se najviše raduješ u poslu?

Uživam u procesu stvaranja fleka, jer nikada ne znam kako će ispasti. Želeo bih da napravim veliku verziju oblaka, možda za neku narednu izložbu, samo što bih umesto stranica knjige koristio školsku mapu sveta. Volim da fotografišem svet oko sebe, uglavnom one detalje pored kojih ljudi prolaze svaki dan i ne primećuju ih.