Moje omiljeno mesto u Beogradu je pasaž u ulici Kraljevića Marka. Tamo sam prvi put videla Ivin rad. Perpetuum mobile. Devojka čija se kosa pretvara u laste, a potom se laste transformišu u devojke.

Zatim sam je pronašla i iza PMF-a. DNK cveta u čijem pupoljku spava beba. Tog stensila više nema, sakrio se u sloju kreča.„Znam da će moji crteži s vremenom nestati sa ulice. Ali danas se sve digitalizuje, pa mi je život grafita u formi fotografije okačene negde na internetu sasvim dovoljan“, kaže Iva_nka.
Na mestu tog ex-stensila smo se i upoznale. Umesto klasičnog intervjua krenule smo u šetnju tragom njenih radova. Malo niže u Siminoj, kad se krene ka Višnjićevoj ulici, na jednom zidu stoji devojka iz čijeg srca izlazi zmaj. Penjemo se ka Studentskom parku i izlazimo na ulicu 1300 kaplara, a tamo jedna vrata čuva druga Ivina devojka.

„Te devojke su osobe koje su meni bliske i svaki crtež je tesno povezan sa nekom njihovom pričom. Veoma često su to i muškarci koje transformišem u devojke. Nekako više volim da glavna uloga na mom grafitu bude ženska. Muškarcima malo ublažim crte lica, smanjim nos, sklonim bradu i ponekad dodam kosu. Moram priznati da ne budu baš uvek oduševljeni ovom transformacijom!“
Predložila je da odemo do Građe, jer tu ima najviše njenih radova. Građa je nesuđeni Fakultet muzičke umetnosti u ulici Kneza Miloša, jedno od omiljenih mesta grafitera i inspiracija za sve one koji vole streetart.
„Nikad ne tražim neku preteranu vezu između onog šta crtam i gde crtam, jedino mi je važno da to bude zid koji je već načet.“
Stižemo do čuvene Građe. Provlačimo se kroz iskidanu ogradu koja je deli od gimnazije Sveti Sava i penjemo se na kamenu konstrukciju, vratolomija vredna onoga što unutra čeka. Novo mesto na spisku omiljenih skrivenih kutaka Beograda.