Ako je ravna, ako ne pulsira, ako je stroga, zarobljena tačkom A i tačkom B, onda je beživotna. Tek kad se uvrće, prepliće, prekida, rasteže, kad je kaligrafski i krhka i snažna, kada je ležerna, kad se topi na suncu, kupa u petroleju, u noći, skuplja na zimi, kad je pažljiva spram krhotina u zidu, kada je u boji, jarkoj i pastel, plavoj, žutoj, crvenoj, lila, onda je živa. Tada ima formu, tada je rukopis, pet slova: P I R O S. Kad je linija takva, onda o njoj mora da se piše.