Meeting of Styles Milano bio je ono kad se sve lepo skupi na jednom mestu. Lepa zemlja, lepo vreme, lepe boje i čik izaberi najlepši mural. Ipak, najlepše od svega bili su ljudi. Te neke super zvezde, toliko super da im ne bih zamerila ni da su se uobrazili, al jok, nisu digli noseve u nebo, nego su slatki i druželjubili i divno maštoviti.
Neko je ostavio komentar na jednoj od poslednjih objava na Meeting of Styles Milano stranici: „Izgleda da ste pozvali sve crtače na svetu!“. Odoka, tako je i izgledalo. Organizatori festivala kažu da je bilo oko dvesta umetnika. Kad se to prevede u zidove, u boje, u tehnike, u stilove… kraj im se ne sluti. A pogled ne zna gde će pre!
TSF crew
TSF je ekipa od desetak umetnika koji putuju kroz vreme, kroz dimenzije, kroz snove. Ne znam kako bih drugačije objasnila njihove radove nalik na scene iz epske fantastike ili pozadine za hopa igre. Ovoga puta inspiracija im je bilo drvo života koje simboliše Expo 2015, pa su nacrtali alhemičare sa metalnim rukama, koji emitujući energetski obruč spasavaju poslednje drvo na svetu.
Sipros, Beyonde & Karski
Sipros je brazilski umetnik poznat po tome što fino krivi realizam, taman toliko da ne bude dosadno, da ne bude fotografija. Na Meetingu, zajedno sa Beyondom i Karskim, crtao je portret Karskovog sina. Na zidu Mio drži slova i drži sprej. A u stvarnom životu sve što on želi jeste da ima svoju farmu.
Vinie
Vinie je francuska umetnica, nepogrešivo prepozantljiva po tome što uvek crta isti zavodljivi karakter, tamnoputu devojku sa krupnim očima, malenim nosićem i napućenim usnama. Poigrava se tek njenim sa kovrdžama, koje su ponekad slova, ponekad lišće, a ovog puta tragovi prskanja svih boja koje su joj se našle pri ruci.
Fat Heat & Zmogk
Zmogk je umetnik iz Rusije, poznat po oštrom, a delikatnom potezu ruke, kojim stvara efekat zadimljene linije. Poznat je i po tome što slova kamuflira u apstraktne geometrijske forme, tako da samo on može da ih pročita: „to je otprilike Z, M ovde nestaje, O se vidi do pola, G se izgubilo…“, ok, možda ni on ne može da ih pročita. Ali, čak i tako nečitko, lepo je za oko. Njegov enigmatični rukopis ovog puta poslužio je kao pista za Fat Heatovog puža na skejtu.
Junk
Junka ćete na zidovima prepoznati pre svega po vedrim bojama, lepoj i čistoj liniji i karakterima promenljivog raspoloženja. Lisica koju je crtao na MOS-u pomalo se žesti, a zašto je to tako, lepo je objasnila jedna malena prolaznica: „Znam zašto je ova lisica ljuta! Jede pizzu sa feferonima!“.
