Kasnim! Razlozi su razni. Ali pamte zidovi, i oni betonski i ovi elektronski. Nisam bila na licu mesta, dojavljeno mi je da se nešto veliko crta u Visokog Stevana, a onda je stigla i fotka. Nekoliko dana kasnije, Nikon, moja omiljena mala ekipa i ja krenuli smo da hvatamo eho festivala. Meeting of Styles po 4. put u Beogradu!

Posle nekoliko dana sakrivenih ispod kišobrana, s prvim suncem krećemo na ćošak Dubrovačke i Visokog Stevana. Najbolji pogled imaju komšije, posebno one sa viših spratova, jer tek odatle mural postaje u celosti saglediv. Lazar pronalazi zgodan vidikovac na susednoj zgradi, penjemo se na poslednji sprat, otvoren svetlarnik tačno preko puta te betonske reke, zoom 100% i tu smo! Gledamo netremice! Cela jedna zgrada presvukla se u Dunav!