Pomislim na tatu medveda koji kaže „Neko je sedeo u mojoj stolici“, pomislim na buntovnog medvedića koji se ne plaši zime jer ima svoje krzno i pravi je medved, pomislim na zimski san, na senku koja može da prevari kalendar, na dva sazvežđa, pčele, pliš, pa na zagrljaj, na reklamu za koka-kolu… Naravno, tu negde odmah na početku, pomislim i na Medvede. Jer, otkad postoje, oni su najdraža izložba u godini. Nije to samo niz radova na zidu i u prostoru. Medvedi su bezbroj priča i lepa igra i prvi dan proleća. Saznaj više →