Našla sam je u moru slova i izbledelih blokovskih karaktera. Jer ljupko crta, jer se potpisuje kao Ruki Chuki, jer to se mora odmah zavoleti. I kako to obično biva, svako zaljubljivanje prati i određena doza magnetizma, uvijenog u prava mesta i pravo vreme, nova poznanstva, niz „slučajnosti“ (pod navodnicama jer u slučajno ne verujem)… Neke domine koje se ruše upravo na ovom razgovoru.

Njoj se svašta životno važno namestilo u poslednjim mesecima, mene put nikako nije odveo u Skoplje, umesto dogovorenog „jednom kad se sretnemo“ na njenom ili mom terenu, pitanjca i odgovore razmenile smo kroz inbox.
„Utre dobivash odgovori. Mora da go angazhiram Krki da preveduva :)))“
Malo sam strepela od tog prevoda, ali ispostavilo se, eto, razloga bez!

Kad si počela da crtaš (na papiru)?

Hm, iskreno, ne znam kada se to tačno dogodilo, ali pamtim da su mi među prvim igračkama bili flomasteri. :)

Kako si odlučila da to preneseš i na zid, ulicu?

Nekako je spontano došao taj period. Već sam isprobala milion različitih tehnika, konstantno sam crtala po papiru, a onda me okolina inspirisala da sve što zamislim prenesem i na zid. Za početak bili su to šabloni i stikeri, pa sam se kasnije osmelila da nacrtam nešto direktno na zidu. :)

Šta najviše voliš da crtaš? Često radiš devojčice. Nedavno sam usvojila knjigu „Graffiti woman“ i primetila da devojčice uglavnom crtaju devojčice, šta misliš zašto je to tako?

Generalno ne delim stvari na muške i ženske, mislim da svako crta ono što voli. Tematika menja značanje i u zavisnosti od načina realizacije. Na primer, crno srce nije isto što i crveno :) Ja sam prolazila kroz neke čudne faze u crtanju, od pilića, preko zamišljenih ljudi do čudovišta. U ovom trenutku uglavnom crtam ženska lica koji su na neki način autoportreti, ali se i to konstantno menja, i nikada se ne zna šta donosi novi dan.

Budući da si grafički dizajner, kako se prepliće to što klikćeš na kompjuteru i ono što crtaš na zidu?

Ja radim u marketinškoj agenciji, pa iako je kreativan posao u pitanju, prilično se razlikuje od onoga čime se bavim u slobodno vreme. Ali trudim se da uravnotežim te dve stvari, da znanje sa zida prenesem na posao, i obrnuto. Tako sam onda zadovoljna na oba polja.

Koliko si aktivna? Šta ti je pokretač da uzmeš boje i izađeš na ulicu?

Uh, moram da priznam da u ovom periodu i nisam baš aktivna. Čekam bebu, pa su se malo promenile stvari na raznim poljima, tako da sam trenutno skoncentrisana na to. Ipak, planiram neke projekte za naredni period koji nisu toliko fizički zahtevni. A inspiracija i stimulans… Nemam pojma. Crtam kada želim da zabeležim stvari kroz koje prolazim u tom trenutku, kada sam maksimalno nervozna i neraspoložena, ali i kada sam maksimalno zaljubljena. Otprilike. :)

U kakvim (ne)uslovima najviše voliš ca crtaš?

U svakakvim. Generalno, sa dobrim crtačkim društvom – uvek!

Koliko radova imaš u Beogradu? I da li je istina da od Beograda najviše voliš blokove?

Ne znam koliko ih je. Svaki put kada dolazim u Beograd crtanje se dogodi spontano. U Beogradu poznajem puno „regularnih“ ljudi, ali i puno crtača. Volim taj grad, ali blokovi su ljubav na prvi pogled, prosto je nemoguće da ne voliš tamo da crtaš ili, eto, samo da sediš i piješ pivo sa Houpom, Nesom, Xymom, Šomijem Jensom, itd. Već posle dva dana osetiš se kao lokalac. :)

Postoje li neki „blokovi“ (kao mesto gde se puno bleji i puno crta) i u Skoplju?

Paaaaa, ne. Ne postoji oficijalno takvo mesto u Skoplju, ali blokaši često dolaze ovde, tako da ni nema potrebe. :)

U čemu se razlikuju makedonska i srpska scena?

Verovatno da veći grad ima više crtača, to je normalno. Skoplje je malo mesto i stalno je u kašnjenju, ali je bitno da se družimo, crtamo, smejemo…

Šta je najbolje što ti je crtanje do sada donelo u životu?

Između ostalog, ljubav, posao i prijatelje.

ps. Postoji i ruki chuki sajt prepun neke magije!