Kada je stigao u Firencu Stendal je doživeo estestki šok. „Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija…“, opisao je kasnije taj vertigo u svom putopisu.

Postoje te neke slike koje mogu da ošamute posmatrača. Postoji jedan takav prizor na periferiji Beograda. Širokougaoni pogled, gorostasni kamen nedovršenog nadvožnjaka na obilaznici, beskrajno zeleno i jedan zid na kome Stendalove reči dobijaju smisao, gazi, mlati, oduzima dah… Boje podgrejane na suncu, prepoznatljivi rukopisi i neki novi, omiljeni Beograd kamufliran u velika grafitaška imena… I puno škljocanja iz raznoraznih uglova, jer ni sve nijanse reči ne mogu da pokriju toliku sliku.

ps. Fotografije koje su nastajale zajedno sa grafitom: http://www.montana-cans.com/montana-blog/2013/09/09/jwmn-meets-bums-zoolo/