Sve i da nikad niste bili u Beču, lako se zamišlja. Novogodišnji koncert, Na lepom plavom Dunavu, pastelni parovi koji plešu valcer po pastelnim dvorcima i isfriziranim vrtovima. Secesija, zgrade boje vanile sa čipskatim cvetovima i pozlaćenim grančicama. Mocart kugle, sloj po sloj, polako da se topi na nepcu: crna čokolada, pistać, lešnik, pa marcipan. Ali Beč je mnogo više od naučenih stereotipa, od klasike i marcipana, od monarhijskog nasleđa u punom sjaju. Beč je, ako znate gde da se zagledate, noćno nebo puno duga.

Postoji video vodič kroz Beč koji se zove My perfect day in Vienna. Ljudi različitih profila daju svoj predlog za obilazak grada. Između ostalih i Frau Isa! Ona slatka umetnica što radi retro murale i uspavljuje se brojeći likove iz Simpsonovih. Ja sam odlučila da donekle sledim njene predloge. A odnekle sam se samo prepustila.

Rabbit Eye Movement, Gumpendorferstraße 91

Rabbit Eye Movement bio je na listi moranja i pre Frau Isinog vodiča. I pre ideje da ću uopšte otići u Beč. Zato je pod jedan. I zato što tamo služe nežni caffè latte u koktelskoj čaši, a to je sjajan način da se počne dan. Usput možete da nacrtate utisak u blackbooku ili da  prelistavate grafiti magazine: Amateur, SAM, Graffiti Art, Be Street… Možda zato što je inače nedostupno, a možda sam i ja dinosaurus, ali mene, eto, štampano izdanje ipak mnogo više raduje nego stranica na fejsbuku. Možeš da ga zagrliš!
A Rabbit Eye nije samo kafić. To je i galerija i agencija za promociju umetnika i shop. Osnovao ga je Nychos. Onaj genijalac ili čudak što radi disekcije životinja i likova iz crtanih filmova na velikim zidovima svuda po svetu. Rastavio je čak i volvo automobil i to je možda jedna od najboljih reklama koju sam videla.
Tokom 2005. godine stalno i svuda je crtao zečeve. Tek je kasnije otvorio galeriju, čiji je simbol postao već svima dobro poznat beli zec. Naziv Rabbit Eye Movement poigravanje je sa terminom Rapid Eye Movement (REM), koji označava fazu najefektivnijeg sna ili po Nychosovom mišljenju izvorište najboljih ideja. U galeriji su do sada izlagali Flying Förtress, Andrea Wan, Lauren Ys, Frau Isa, Cone, Low Bros, Sobekcis, svi članovi The Weird kolektiva… Za vreme moje posete izložbu je imao Look. Kasnije sam shvatila da je naziv njegove izložbe „The night sky is full of rainbows“ zapravo i najbolji opis mog doživljaja Beča. Kao što, recimo, rano detinjstvo moje majke uvek zamišljam crno-belo, tako mi je i Beč oduvek bio sepia. Sada je ta bleda slika razbijena mnoštvom jarkih boja.

Inoperable Gallery, Stiegengasse 2-3,  Mezzanin

Nekoliko stanica autobusom odatle nalazi se Stiegengasse, od svih koje sam videla – najslađa ulica u Beču. Sva je morska, verovatno zato što je cela u stepenicama (nem.stiegen) i pasažima u kojima se kriju art & craft shopovi i mali restorani koji služe isključivo dnevni meni. Na samom početku ulice nalazi se galerija Inoperable. Drže je Nathalie Halgand i Nicholas Platzer. Njih dvoje nisu umetnici, ali vole umetnost, posebno uličnu, pa od 2006. godine „regrutuju“ najtalentovanije lokalne i internacinonalne crtače, među kojima su Roa, Sat One, Jana and JS, Aryz, Nychos, Frau Isa, Bezt, Natalia Rak, Miss Van, Tara McPherson… Pored toga što im otvaraju vrata svoje galerije, pomažu im i da legalizuju velike zidove – od Beča do Majamija.

Donaukanal & Museum Quarter, Museumsplatz 1

Postoje razni načini da se napravi predah u Beču. Beč ima skoro trista parkova, dugačko šetalište pored kanala, koje je ujedno i dugačka i nestalna galerija grafita, kafiće sa ležaljkama za sunčanje, male plaže na Dunavskom ostrvu… Mi smo izabrali da sedimo na ivici kanala dok nam se noge klate iznad Dunava. I da se posle u Muzejskoj četvrti pravimo da pripadamo tu, da smo jedni od njih, uigranih lokalaca, koji svako veče posle posla dolaze da se opuste, druže, smeju, piju pivo kupljeno na foru kod momka sa rancem koji kruži na bicikli (i koji nije Srbin).

Prater, Leopoldstadt

I za kraj dana, čisto da poverujete da sam zaista bila u Beču, jedna od onih regularnih turističkih atrakcija sa magneta i iz snežnih kugli. Luna park Prater i u njemu Wiener Riesenrad, najveća vrteška na svetu. Visoka je 70m, što je otprilike visina jedne dvadesetpetospratnice. A sa tog 25. sprata vidi se baš ceo grad. Tako da kad vas posle neko pita šta ste videli u Beču, slobodno možete da kažete: sve!
Mali savet: izujte se pre vožnje i pustite da vam vetar prolazi kroz prstiće dok letite!

I još nekoliko kadrova. Full color. Čisto da zaokružimo priču.